"Жестивал": Српске ракије све бољег квалитета

Прва награда за ракију из Чачка
Прва награда за ракију из Чачка
ИнфоАГРАР / 28.август 2019. / Агро вести

Награду "Радислав Раде Пауновић" за најбољу ракију фестивала у категорији дестилерија освојила је Тим из Бајине Баште са ракијом Стара песма, док је Јована Новаковић из Чачка добила исту награду у категорији Пољопривредна газдинства.

На Жестивалу стручни жири је оценио 131 узорак у категоријама пољопривредна граздинства и дестилерије.

Марко Илић, директор дестилерије Тим, каже да је производња ракије породични посао. У свом асортиману имају 14 врста ракија од којих је највише заступљена ракија од шљиве, затим од дуње, крушке вијамовке, кајсије, а имају и специјалне ракије клековаче, траварице, медоваче и неке нове врсте од малина, купина, јабука и тако даље. Поред главне награде дестилерија Тим је добиланаграде за најбоље ракије од дуње, јабуке и кајсије.
 
-За производњу ракије регистровани смо 2004. године, а у 2010. години почели смо продају ракије под брендом Стара песма. Наша годишња производња је од око 30.000 литара ракије. Од тога 50 одсто иде на домаће тржиште, а 50 одсто у иностранство, односно земље Европске уније, Аустралију и Русију. То је фирма у којој радимо ми из куће, имамо сопствене засаде воћа и базирани смо на мањим серијама врхунског квалитета- каже Марко.

Његов деда је био први казанџија у ББ Клековачи, а отац остварио дугогодишњу жељу да отвори озбиљну фирму која је базирана на традицији и љубави према том послу. 

Марко каже да је циљ фирме једно глобално подизање знања и свести о ракији као пића у Србији.

-Срби се јако хвале ракијом, али је производња ракије у Србији далеко од квалитета. Сада се то мења, квалитет је све бољи и надам се да ћемо за неколико деценија стварно моћи да кажемо свету да имамо добро пиће- рекао је Марко.
 
Уместо Јоване Новаковић награду је примила њена бака Гордана Минић. Гордана и њен супругСтанимир Цане Минић производе своју ракију у дестилерији Минићева кућа ракије из Доње Трепче код Чачка.
 
-Моји родитељи су производили ракију, тако да сада имамо и музејски део са ракијама производене сваке године од 1941. године па до данас. Из те 1941. године имамо око 120 литара ракије и она може да се купи у малим количинама у бутељкама. У априлу ове године су нас позвали из Етнографског музеја у Београд и ракија нам је сада под заштитом Унеска. Од 2005. године се такмичимо по сајмовима и до сада имамо 14 медаља са Новосадског сајма, а и велики пехар из Тополе који нам је уручила краљица Јелисавета Крађорђевић- рекао је Цане.

Његова дестилерија производи 31 врсту воћне ракије, а вероватно су једини у Србији који су произвели ракију од купуса. Поред унукине награде, ова дестилерија је добила награду за најбољу ракију у групи шљива.
 
Видослав Крвавац из Трновице, 20 км од Пљеваља - Црне Горе, каже да је његова ракија добила име Трновача по месту одакле потиче.

-Још од малих ногу знам како се прави ракија, јер су се моји преци бавили тим, а активно у овом обиму производње сам 10 година. Производим доста воћних ракија, од којих је најзначајнија ракија шљива од аутохтоне врсте пожегаче, која је органска, никада није прскана. Ту је и ракија од дивље крушке, јабуке и специјална ракија од клеке. Освајао сам велики број златних медаља на Новосадском сајму, као и прошле године на сајму шљива у Осечини и у Врњачкој Бањи- каже он.
 
Производи ограничене количине ракије. Шљиве гаји на свом имању од два хектара и производи од1.500 до 2.000 литара ракије.
 
На овом фестивалу је била и компанија РБ Глобал из Костојевића код Бајине Баште, која производиСтару соколову. Иван Богдановић, директор компаније, каже да иако су оријентисани на извоз, ипак су радо дошли на овај фестивал у родном крају. Компанија како је појаснио производи ракије од скоро свих врста воћа, а на сопственом имању гаје шљиве, дуње, док кајсију и крушку набављају од њихових коопераната широм Србије. Такође, ова ракија продаје се у малим паковањима уавионима широм света, а како каже, може се купити и на неочекиваним местима као што су Бразил и Дубаи. 

-Мој отац је пре 25 година наставио традицију својих дедова и отишао корак даље и направио свој бренд. Данас се Стара соколова продаје у многим државама света, а покушавамо да уђемо и на тржиште Јапана и Велике Британије- рекао је Иван Богдановић.

Карактеристично за ову ракију је продаја по старости. 
 
-Наша најмлађа ракија је шљивовица Соколица, која је стара три године. Затим имамо Стару соколову од пет година и продаје се у Србији и у земљама бивше Југославије. Ту је и ракија стара седам година, која је специјално намењена за инострано тржиште и имамо нашу најстарију и најцењенију ракију, шљивовицу стару 12 година. Она се производи у ограниченим количинама и делимо је на кашчицу најчешће на домаћем тржишту, али нешто иде и у иностранство- рекао је Богдановић.

Извор: agroklub.rs/ Зваздана Глигоријевић
 

Наша Златка