Закупљују сеоске ледине да на њима гаје стоку

Под закупом сваки осми хектар
Под закупом сваки осми хектар
ИнфоАГРАР / 22.јануар 2020. / Пољопривреда

Сеоске ледине код Нове Вароши све су интересантније онима који би да свој новац улажу у пољопривреду. Приватници су лане у вишегодишњи закуп узели скоро 280 хектара државног пољопривредног земљишта и оно ће коначно бити приведено намени. То је 3,5 пута више него предходне године, по чему је ова општина рекордер у Србији. Међутим и поред повећаног интересовања, под закупом је тек сваки осми хектар
       
Сличан тренд забележен је у још десетак општина, а предњаче Кнић, Пожега, Куршумлија...У Управи за пољопривредно земљиште кажу да је 2019. година рекордана по површинама државног земљишта које је дато у закуп.Како се претпоставља, један од узрока је и што се парцеле сада углавном нуде на период од десет година, што пољопривредницима омогућава извесност и планирање пољопривредне производње на дужи рок.
       
А до само пре пар година, за конкурс локалне самоуправе у Новој Вароши није било интересовања. У закуп се нуди више од 2.200 хектара државног пољопривредног земљишта, углавном лошијег квалитета, које зараста у коров и трње.
        
-Прошле године смо уговор о закупу потписали са шест физичких лица, који планирају да се на закупљеним парцелама углавном баве сточарством. То није неки импозантан број али радује, јер се од пре четири година број заинтересованих лагано повећава. Десетак година пре тога на оглас се буквално нико није јављао, мада су цене увек биле готово симболичне. На последњој лицитацији она се у зависности од квалитета и места кретале у распону од 400 до 5.500 динара по хектару на годишњем нивоу- кажу у Општинској управи у Новој Вароши.
      
Излицитиране парцеле су у Божетићима, Сеништима, Вранешима, Брду... Рекордер је Петар Ристић из Ивањице. Он је на лицитацији закупио чак 138 хектара у Буковику, изнад Увачког језера. Терен је кршевит, у страни, и на њему су мештани годинама напасали стоку.
      
-Због конфигурације терена и квалитета, закупљено земљиште је најподесније за сточарство, а планирам за почетак веће стадо оваца. Годишњи закуп ми је око 700 евра, па нећу дуго чекати на реализацију. У помоћ ћу позвати струку, јер како се ради о великој површини има простора за још много тога – каже Ристић за „Агро клуб“ .
      
У локалној самоуправи очекују у годинама које следе још веће интересовање. Поред државе и општина издваја значајна средства за субвенције које су од велике помоћи пољопривредницима. Нова Варош је лане за мере аграрне политике из свог буџета издвојила скоро десет милиона динара, а исти износ планиран је и у овој години.
      
-Захваљујући томе, све више је оних који своју шансу виде у пољопривреди, а значајно се повећао и сточни фонд па данас имамо више од 10.000 грла крупне стоке, од чега је 6.000 крава музара. Субвенције нису једина наша помоћ селу. Само лане асфалтирали смо тридесетак километара локалних путева и данас нема села без аслта, а започела је и реализација водоснадбевања седам села божетићког краја, што је био горући проблем за овај познати сточарски крај – каже председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић.  
     
Највећи део општинског аграрног буџета прошле године ие потрошен на субвенције, а помоћ у укупном износу од 5,5 милиона динара добило је 168 власника пољопривредних газдинстава.Они су ова средства искористили за набавку квалитетних грла стоке, куповину пољопривредне опреме и механизације, подизање и обнављање засада и система за наводњавање. Са 60.000 динара суфинсиране су камате на пољопривредне кредите, док је 540.000 динара уторшено за подизање конкурентности и сертификацију пољопривредних производа. 
      
Општина Нова Варош је лане са 2,2 милиона динара субвенционисала и вештачко осемењавање крава, што се показало као одличан потез. 
       
- Позитивно је одговорено на 494 захтева пољопривредника за вештачко осемењавање укупно 2.142 грла. Овакав вид помоћи која се од претпрошле године опет додељује сточарима након деценијске паузе, има широк обухват корисника, независно од тога да ли су они „мали“ или „велики“ произвођачи, односно да ли се баве екстезивном или интезивном производњом. Значај субвенција ове врсте је и у томе што би оне требало да утичу на побољшање расног састава крупне стоке, што дугорочно гледано значи унапређење сточарства у нововарошком крају – каже др Бранко Бјелић, заменик председника општине Нова Варош, иначе, ветеринар по струци.  

Извор: agroklub.rs / Жељко Дулановић

Наша Златка