Времеплов: Мирис времена у народним ношњама

Породица Рада Чакаревића из Штиткова, дведесетих година ХХ века
Породица Рада Чакаревића из Штиткова, дведесетих година ХХ века
ИнфоАГРАР / 1.април 2019. / Шареница

Фотографија   Рада и  Гине Чакаревић са децом, из  Штиткова код Нове Вароши,  једна је од најстаријих из породичних албума сеоског становништва  нашег краја, пишу "Варошке новине" . Као драгу успомену чувају је Михаило и Стана Перошевић из Рујишта у Штиткову.
    
Бошко Копуновић,  један од истраживача прошлости села под  Чемерницом,  претпоставља да је, по оделу мушкарца, уредности и другим околностима – слика настала двадесетих година  XX  века. Прикупљајући грађу о знаменитој фамилији, Копуновић наставља  да трага ко је овековечио чељад у засеоку Врело: је ли неко од фотографа који су овамо стизали из  вароши у долине Моравце, можда неки школарац, те пријатељ породице или је снимак настао под крај швапске окупације..?
    
И друга слике са мотивима народне ношње из овог записа о траговима времена конкурише да се нађе на страницама  монографије „Нова Варош из старих албума“, зависно од документарне вредности и ауторског избора и опредељења уредничког тима Библиотеке „Јован Томић“.
    
Иначе,  о начину одевања у нашем крају у прошлости  мало се истраживало и писало, бар колико се зна. Јасна Бјеладиновић објавила је рад  „О српској народној ношњи у нововарошком крају“ (Гласник Етнографског музеја, књига 63, Београд 1999) , а Снежане Томић књигу  „Народна ношња Златибора“ (Музеј на отвореном „Старо село у Сирогојну“, 2014).
                           
Доносећи осврте  на порекло,  промене у кроју, материјалу, начину украшавања, као и варијанте у настајању,   те сличности и разлике у односу на суседне области, етнолог Снежана Томић истиче да је на формирање традиционалне одеће утицао низ фактора – од климатских фактора, друштвених збивања, економске развијености, навика... Значајан утицај дали су  динарски досељеници у ове крајеве,  стижући из Херцеговине и са црногорских брда, па отуда  ношња и припада „динарском културном типу“.
    
Уз бројне  фотографије из процеса ручне прераде конопље, лана и вуне –   од трлице, вретена, гребена, преслице и разбоја, те скице одевних предмета ( кошуљa, копоран, прслук, панталоне, сукњa, чарапе), књига доноси и  низ појединости о занатској изради одела од чоје за свечане прилике. 
    
Народна ношња практично се губи  седамдесетих година XX  века, у  јеку брзих  промена које су млеле традиционалне тековине, а етнолог Снежана Томић   помиње два фактора:
     
– Један је нестајање материјала од којег је она направљена, а други је недостатак времена за дуготрајни процес израде. Млађи су се све више усмерили градском начину одевања, а старинска одећа, нарочито она од дебљих материјала, која може бити и груба, није погодна за ношење. Уз фаворизовање индустријске (конфекцијске) одеће и, уопште, усмеравање све већег броја сеоског становништва ка непољопривредним занимањима, сеоска одећа постала је ознака нечега презреног и назадног.
                                            
БЕЛО  СУКНО: Аутор књиге  „Народна ношња Златибора“ наводи да  је  ношња у планинском крају Старог Влаха у почетку израђивања од белог сукна, са мало украса, а да би се тек крајем XVIII и  почетком XIX века почела бојити у тамнасте боје.

"Варошке новине"/ Драгољуб Гагричић

Наша Златка