Вјекослав Јоксимовић, полицајац кога воле птице и звериње

Заљубљеник у природу: Вјекослав Јоксимовић
Заљубљеник у природу: Вјекослав Јоксимовић
ИнфоАГРАР / 30.септембар 2019. / Шареница

Вјекослава Јоксимовића, полицајца из Пријепоља, воле птице и звериње. Захваљујући њему белоглави супови, медведи и друге дивље животиње имају редован оброк у природи, а гудуре Јадовника и клисура Милешевке сигурно су им уточиште, па их је у овом делу Србије све више.

Са шумским зверињем Јоксимовић другује поодавно. Са групом занесењака у природу, какав је и сам, пре 10 година основао  је Удружење „Јадовник – оаза нетакнуте природе“ и на шумском пропланку на Караколу и обижњем Кашану формирали хранилиште. Овде на око 1.300 метара надморске висине, небу под облаке, редовно износе кукуруз,угинуле животиње и кланични отпад и сервирају га дивљим животињама. У овој својеврсној мензи за звериње, јадовнички ренџери волонтери лане су постваили и видео-надзор,  па помоћу њега прате кретање и понашање животиња, њихове игре, сукобе, несташлуке...

-Лане смо им овде сервирали око 40 тона меса и кланичног отпада и око 500 килограма кукуруза.На хранилиште наизменично долазе три мрка медведа, али очекујем да ће наредних дана бити и више јер им треба хране пред одлазак у зимовник.  Редовни су и јазавац, лисице, пар вукова, гавранови, а у последње време и крдо од 15 дивљих свиња... Често скривени у шуми  чекају да им истоваримо храну па да приђу и једу - прича Вјекослав.

Овим чуварима природе радују се и белоглави супови. У литицама кањона Милешевке данас се гнезди 35 парова, па је уз оближњи Увац ово једна од највећих колонија орла лешинара у Србији. А пре само пар деценија ова птица, коју због заносног лета  с правом зову „небески краљ“  била је пред изумирањем.

-Чим спазе наш камион, орлови се дижу с литица у небо и почињу да круже изнад Кашана јер знају да им стиже ручак. Окупе се око хранилишта и чекају. План нам је и да у клисуре река које секу Јадовник населимо и дивокозе. Имамо обећање министарства за заштиту животне средине да ће нам помоћи у томе. Овде су иделани услови, а у беспућу кањона били би сигурни од криволоваца и природних непијатеља- прича Јоксимовић.

Јоксимовић носи две униформе- плаву по служби, зелену из хобија. Прву облачи када иде на државни посао, да пази на безбедност саобраћаја на деоници магистрале за море од Борове главе на обронцима Златибора до Гостуна у лимској долини. Другу, када другује с природом у коју је, каже,  заљубљен од малена. Због тога му ваљда и није тешко да у по ноћи, по невремену и снегу изађе из града до Јадовника или оде до Милешевке. Да обиће орлове, медведе и вукове, да види јесу ли на броју, да ли су свратили на вечеру...

-На Јадовнику сам  рођен, и одрастао сам уз приче о овим величанственим животињама. Вероватно зато и осећам потребу да им помогнем. Руку на срце, много се лакше споразумем са зверима него са људима. Са животињама су правила јасна, не одступају од својих закона и поштују хијерархију и у самом чопору и међу врстама - прича Вјекослав Јоксимовић, командир саобраћајцима Полицијске управе Пријепоље за три општине.

Вјекослав Јоксимовић је по много чему необичан полицајац. Бициклиста је, ултрамаратонац и учесник бројних  трка преживљавања, а захтевни Јадовнички ултрамаратон који окупи и по 300 учесника, његово је „чедо“. На промоцији и заштити ове планине урадио је готово све што је планирао, једино још није успео да нађе заједнички језик са вуком. Убеђен је међутим да ће и до тога једног дана доћи, мада је то дуг и крајње неизвестан процес.

-Вукови су на Јадовнику у великом проблему због неконтролисаног излова. На мрцилиште одавно долазе само два мужијака што значи да ове година неће бити подмлатка.Један од наших циљева је управо да сачувамо вукове од истребљења, али то нећемо моћи без озбиљне помоћи државе. Мени је лично животна жеља да се спријатељим са вуком. Да му покажем да није сваки човек звер, али и да покажем да вука не доживљвају сви као крвожедника и ловину. Да будемо толико блиски и да има толико поверења  да не бежи док му на хранилишту сервирамо оброк - каже Јоксимовић.

Јадовник, са својих 1.734 метра надморске висине и суровом климом, једна је од најлепших планина Србије. Пространи планински пашњаци, густе четинарске и букове шуме, станишта су многих ретких биљних и животњских врста. Али у планинским селима све је мање живља. У потрази за бољим животом млади селе у град, а на породичним имањима остају углавном стари. 

Бринући о животињама, заљубљеници у природене лепоте Јадовника брину и о људима, станоницима планине. Формирањем хранилишта смањена је штета коју предатори чине горштацима. Због редовних оброка које добијају, вукови све ређе кидишу на стада, а медведи не упадају у пчелињаке и ломе кошнице.

-Намера нам је да оживимо читав овај крај који се убрзано гаси. Да животињски свет, као природно благо и туристичка атракција, буду замајац развоја читавог краја и да врате људе на село и планину. Тај циљ је заведен у статуту нашег удружења „Јадовник – оаза нетакнуте природе“- каже Вјекослав Јоксимовић.
 

Извор:agroklub.rs / Жељко Дулановић

Наша Златка