Ваља ли воће садити у преступној години?

Вечита дилема
Вечита дилема
ИнфоАГРАР / 2.март 2020. / Реч струке

Вероватно ће многи помислити:

"Ено га, не може да прода саднице па сада нешто ту паметује!"

Сва срећа, пласман је нешто о чему најмање размишљам од када сам упловио у агробизнис (и речне) воде. Међутим, нешто о чему сам ових дана 'присиљен' да мислим је управо стара урбана легенда, која се односи на вечну агро енигму - да ли ће воће, посађено у преступној години 'рађати'? Десетине упита на фацебоок страници Расадника, телефонски позиви, забринути произвођачи који чекају у реду за савет, бесконачне дискусије на секторским групама на друштвеним мрежама. Воћари су почели да се деле на 'за и против' садње у преступној години, као да нам све поделе које смо имали до сада нису биле довољне. 

Људи не желе да погреше, али?

При томе, недоумице и често постављена питања нису проблем. Чак су и добар показатељ да се људи интересују, да не желе да погреше. Нажалост, у позадини се крије много дубља, усудићу се рећи и опасна проблематика. Велики број људи има чврст став о нечему, без јасне спремности и способности да исти једноставно објасне са релевантним и научно доказаним чињеницама. Да стану иза својих речи. У свим до сада виђеним дискусијама на горе поменуту тему, а ведио сам их и чуо много, нисам наишао ни на један покушај објашњења става: "Воће не треба садити у преступној години!" 

У позадини се крије много дубља, усудићу се рећи и опасна проблематика.
Док нам се претходна констатација мало крчка у глави, направићемо кратку анализу зашто воће иначе не плодоноси у пракси, па чак и ако је посађено у преступној години. Не постоји идеалнији примјер за анализу ове проблематике од наше старе крушке црнице, карамута или тепке, како је још зову. 

Воће се садило тамо где волови не могу узорати

Елем, поменута сорта је стотинама година присутан организам на нашим просторима. Колосалног хабитуса, била је идеална за садњу на периферним деловима имања, живицама, међама и другим, често неповољним теренима. Треба имати у виду да су људи у прошлости сваки педаљ плодног обрадивог земљишта чували за жито, док се воће садило тамо где волови не могу узорати. Често се знало десити да на месту садње имамо вишак воде, сиромашно земљиште па чак и недостатак светлости. Посађена крушка би годинама "бортала", трошећи снагу на развој кореновог система и константно обнављање надземног дела биљке, јер су овце, зечеви и срндаћи како тада, тако и данас били основни агротехничари у многим воћњацима. 

Тек када би једне зиме изостала 'природна резидба', крушка би се захваљујући свом снажном корену и сортној бујности 'саставила' и израсла неколико метара у једној сезони. Због изостанка редовног ђубрења, праве резидбе и других помотехничких мера (на првом месту повијања грана), али и захваљујући израженој бујности сорте, Црница је добила епитет воћке која рађа "тек од 15. године". Искрен да будем, знајући како се неки опходе према овој, али и многим другим врстама и сортама воћа, чудим се како рађају уопште. Са друге стране, постоји велики број људи који су крушку Црницу увели у родност већ од четврте године. Тајна је у томе да успешни произвођачи не размишљају по принципу "Дај ми да посадим нешто око чега не треба НИШТА да се ради". 

"Сад ћу ја њој мало да припретим моторном тестером!"

Ко је знао 'прочитати између редова', из претходне анализе је схватио зашто неки људи не треба да саде воће, како у преступној тако и у свим другим годинама. Свако ко свој немар и грешке у производњи настоји вешто прикрити образложењем "Посађено је у преступној години", треба овог момента изаћи напоље, натоварити приколицу прегорелог стајњака и добро нађубрити свој воћњак. Одмах након тога окопати воћке, стручно их орезати и током сезоне наводњавати по потреби. Уз мало среће, род ћемо имати тек догодине. 

Такође, уколико вам род у воћњаку изостаје из било ког разлога за који немате образложење, увек пре дајте прилику стручнајцима него паушалним коментарима, неутемељеним образложењима и радикалним методама натеривања родности, типа "сад ћу ја њој мало да припретим моторном тестером!"

Љубав је крајње неопходна

Сваки пут када помислите на садњу и гајење воћа, прво донесите одлуку да са тим желите да се бавите. Љубав је, без обзира да ли сте воћар аматер или професионалац, крајње неопходна. Након тога, одаберите погодно место за садњу, оцедито земљиште, близу куће, да у свој воћњак можете ући сваког дана - не да бисте га крчили. 

Купите здраве саднице познатог и провереног порекла, ископајте велике рупе и при садњи додајте значајне количине стајњака у земљу. Спојно место оставите изнад земље, најмање 10 цм. Заливајте и прихрањујте своје воћке током сезоне, а када буде време за резидбу, обратите се стручњаку ако нисте сигурни како треба орезати, јер свако зна резати, обрезивати, а само неки орезивати воће. Уколико примените поменуте мере у свом воћњаку, воће мора да плодоноси без обзира у којој години је посађено

Извор: agroklub.rs/ Petar Ninić

Наша Златка