Стари бор на самцу изнад Камене Горе код Пријепоља у своме деблу скрива историју села, коју су у давно време исписали мештани пред једну од многобројних сеоба. Због тога је овај 500 година стари бор за горштаке попут светиње. Светибор је и понос села у које све више хрле заљубљеници у његове рајске предела, а које је још у Краљевини Југославији званично проглашено за ваздушњу бању.
Камен Гора је до скора била и село са највише стогодишњака. Њихови и преци данашњих становника дошли су у ове крајеве пре око три века, и у њима затекли напуштена огњишта и имања. Они који су пре њих ту живели нестали су без трага. Легенда каже, да су разлог за сеобу знали само они и црни бор који и данас чува ову тајну, записану у годовима.
- Пре поласка на пут, староседеоци су у стаблу издубили рупу и у њу ставили писану поруку у којој су подробно објаснили своје разлоге и мотиве да напусте ове пределе. Рупу су затим затворили дрвеним чепом и она је временом урасла у дебло, а порука је остала скривена од оних којима је намењена. Бор је тако постао неми сведок историје села, што нас додатно обавезује да га чувамо - прича нам Живко Кијановић, председник Месне заједнице Камена Гора.
Стари бор висок је 14 метара и доминира читавим крајом. Расте на пропланку са кога поглед пуца све до Златибора, Дурмитора и Проклетија, а због своје величине и лепоте оставља без даха. Његове крошње широке 18 метара склониште су птицама и планинским ветровима, а у његовом хладу су се за берићет и здравље о празницима молили мештани док село није имало цркву.
- Од бора се ништа не односи, ни шишарка ни сломљена гранчица, а проклетством се сматра и сама помисао да се на њега крене секиром. Громови су га тукли више пута и цепали му кору, али је свему одолео. Задатак нам је да га сачувамо и оставимо у наслеђе потомцима, исто као што смо га и ми добили на чување од наших старих - каже Кијановић.
Камена Гора је, кажу, име добила по гори изниклој на камену, у којој се и данас могу срести нагоркиње виле. А тај љути камен у својим недрима чува и око 125 извора здраве и питке воде, од којих чак 90 никада не пресушују. Најпознати од њих је Тројан.
-Три млада Каменогорца, лепи као јабука, на овом извору су један другом открили да су заљубљени у исту девојку, за коју нису ни слутили да је у ствари вила. Љубомора је учинила своје, па су у сукобу до кога је дошло, страдала сва тројице. Отуда овом извору и назив Тројан, а недалеко од њега је и извор Крвавац који је настао из крви тројице младића. Када је видела шта се догодило, девојка-вила се попела на врх Прибојне и плакала седам дана. Од њених 27 суза настало је 27 извора у подножју брда. И преосталих стотинак зденаца имају своју легенду, подједнако занимљиву као што је ова- причају мештани.
Цела Камена Гора је жива бајка и предео исконске лепоте. Оаза је чистог ваздуха, незагађене природе и лековите планинске климе. На пространим пашњацима расте 250 врста лековитих трава и јестивих печурки, док су густе шуме станиште за многе дивље животиње. На Гувништу је уређена и етно-оаза са аутентичним сеоским објектима, па се може осетити и дах прошлости.
Како је скрајнута од магострале, која од Пријепоља води ка Пљевљима, најчешћи гости Камене Горе су истински заљубљеници у природу. Највише је љубитеља планинског бициклизма и планинара, за које је овде маркирано седам стаза укупне дужине 80 километара, које воде до многобројних планинских врхова од којих највиши има 1.496 метара. Посећују је и сплавари Лимом и Таром, као и параглајдисти за које је посебан изазов да се вину небу под облаке са залетишта код Светибора, са 1.200 метара надморске висине.
Мада је туризам за многа сеоска домаћинства значајан извор прихода, Каменогорци нису дозволили да њихову бајку наруже модерна здања. Због тога су и нови туристички објекти са смештајним капацитетима грађени по мери природе – од камена и дрвета.
-У планинским засеоцима смештеним у њедрима планине, на располагању туристима је око 200 лежаја у приватним кућама, а у последње време су изграђена и два кампа и неколико апартмана. Сви капацитети су углавном попуњени током целе године, а поред домаћих све више је и гостију из иностранства. Летос смо на Гувништу имали и прву групу туриста из Кине- каже Живко Кијановић.
Осим с природом туристи су одушевљени и љубазношћу горштака, која плени на сваком кораку.По традицији, госте Камене Горе домаћини најпре дочекују чврстим стиском руке и чашом куване ракије.Пре доручка обавезно се узима мед или слатко од шумског воћа, а потом следе домаћи специјалитети којима се не може одолети, од млека, кајмака и сира до гибанице, проје, хељдопите, пршуте,разних чорби, салата, сармица у зељу...Посебна гурманска посластица је тадиционално јело по имену ћешка, које се спрема од пилетине, тученог јечма и старог кајмака.
Извор: agroklub.rs/ Жељко Дулановић
(Фотографије: Туристичка организација Пријепоље/ Саво Глушчевић)
