Топлотни стрес код крава - како им помоћи?!

Потребно им је обезбедити довољне количине воде
Потребно им је обезбедити довољне количине воде
ИнфоАГРАР / 1.јул 2019. / Реч струке

Висока температура и влажност ваздуха могу довести до појаве топлотног стреса код крава. Топлотни стрес је такво стање организма, када тело није у могућности да се одупре спољашњим и унутрашњим топлотним факторима, који имају веома штетно деловање на здравље животиње.

-Животиње регулишу унутрашњу температуру на четири начина. То су радијација, кондукција, конвекција и евапорација. Капацитет хлађења говеда веома је мали, а нарочито код високопродуктивних раса. Све то доводи до низа негативних последица у производњи, репродукцији и здравственом стању животиња- каже Срђан Зафировић, стручњак за сточарство у ПССС Врање.

Према његовим речима, топлотни стрес зависи од спољашњих и унутрашњих фактора. У спољње факторе убрајају се температура и влажност ваздуха, радијација сунчевих зрака и температура, као ипроветреност објекта. Док у унутрашње спадају базални метаболизам, топлота произведена убурагу и топлота произведена кретањем животиња.

Сви ови фактори проузрокују негативне последице које се манифестују кроз мањи унос хране за осам до дванаест одсто и мању конверзију хранљивих материја, већу конзумације воде, слабији раст и развој јединке, лош ембрионални развој, пад производње млека за три до пет литара, слабијисастав колострума, лоша плодност и смањен интервал полног жара, односно, гоњења.

Битан фактор који утиче на температуру тела су климатски услови средине као и производна намена, односно производни капацитети говеда. Високо производне краве имају бржи метаболизам, производе више топлоте у телу и лакше подносе ниже температуре. При високим температурама лако може доћи до топлотног стреса.

-Идеална температура у штали је у интервалу од 10 до 17 Целзијусових степени, а оптимални термо - неутрални интервал је од 5 до 25 Целзијусових степени. Велики утицај на животиње има влажност ваздуха. Што је већа влажност то негативније утиче на животињу. Зато мора се обратити пажња на заједнички индекс температуре и влажности ваздуха (ТХИ) који не сме бити већи од 100 (25 Целзијусових степени + 75 посто влажности ваздуха). Уколико је већи, говеда би требало хладити- истиче Зафировић.

Многи фактори спољне средине као што су температура, релативна влажност ваздуха, интензитет сунчевих зрака и изложеност директном утицају сунчевог зрачења, као и кретање ваздуха утичу на стварање осећаја топлоте односно на појављивање топлотног стреса. Основа настанка топлотног стреса крава је у диспропорцији производње топлоте у организму и њеног ослобађања.

Приликом варења хране у бурагу, ослобађа се највећи део топлоте и уз повећану спољну температуру и малу површину тела, проблем хлађења све је присутнији. Топлотни стрес може се препознати на самим животињама. Имају већу температуру, већа је учесталост дисања, слине, мокро је крзно и долази до промена у понашању. Прилагођавање животиња високим температурама односно активацији органа и мехнизма за расхлађивање тела, дистрибуише крв до коже, појачава рад знојних жлезда и убрзава дисање. У случају да животиња не може да се ослободи вишка температуре долази до топлотног удара и у најгорем случају до угинућа.

Исхрана мора бити оптималана, са избалансираном количином протеина, енергије и минералне материје, лако сварљива и сочна. Осим квалитета, веома је битно и време храњења животиња. Први оброк мора им се дати што раније у јутарњим сатима, а последњи у касним вечерњим часовима.

-Телесну температуру животиње можемо снизити побољшањем услова држања, а при том се строго мора водити рачуна о потребама за водом, побољшати вентилацију и расхлађивање, као и бољу исхрану животиња. Објекти морају бити са доста природне светлости, удобни, висина, ширина и отвори требало би да омогуће несметано кретање ваздуха. Лежаји морају бити довољно широки и дуги,прекривени сламом или гуменим подом. Број животиња један је од битних предуслова за добро функционисање стаје. Потреба за водом вишеструко се повећава у топлим раздобљима. Она мора бити чиста, свежа и здрава и на сталном располагању. Такође, веома је важан довољан број појилица у односу на број крава- прича Зафировић.

Вентилација је један од предуслова за смањење процента влаге у ваздуху. Вентилатори се могу сместити у чекалишту, измузишту, и стаји. Брзина кретања ваздуха треба да буде десет километара по сату. Најбољи начин хлађења високо продуктивних крава комбинација је воде и ваздуха орошавањем, а при том мора да се води рачуна о врсти уређаја са којим се прска због величине капљица.

Летњи период са високим температурама време је када се смањују производне способности крава, зато се оне врло тешко боре са топлотним стресом па је неопходна помоћ прољопривредног произвођача.
 

Извор: agroklub.rs/ Гордана Настић

Наша Златка