Такмичиле се рабаџије на Муртеници, победник из Кућана

Одвукао кући победнички трупац: Зоран Дрндаревић
Одвукао кући победнички трупац: Зоран Дрндаревић
ИнфоАГРАР / 24.мај 2019. / Живот села

 Јаблан и Голуб и њихов голобради власник Милош Пауновић из Кућана награђени су за упорност и срчаност током извачења трупца на Сеоском вишебоју одржаном протеклог викенда на падинама Муртенице. На такмичењу које се од прошле године организује на пропланку Жабљака изнад Ојковице надметало се двадесетак рабаџија из Нове Вароши и суседне Ивањице, а Милошу и његовој запреги организатори су одали посебно признање на захтев бројне публике.

Мада је тек недавно загазио у пунолетство, Милош Пауновић је већ прекаљени рабаџија. Прве чамове трупце из врлети планине са запрегом је самостално извукао још у петом основне.

-Отац Милан од кога сам учио више се не бави рабаџилуком, па сам ја преузео посао. А од Јаблана и Голуба нисам имао боље волове. Тек су им три године, од мојих су крава, и сигуран сам да им за коју годину неће бити премца- поносан је Милош.

Рабаџијски хлеб је са седам кора. Посао је добро плаћен, али опасан и тежак па од њега зазиру и најискуснији. У планинским беспућима југозападе Србије за доброг рабаџију још има доста посла, али и момака који би да се њим баве.

          

На Жабљаку се поред Милоша Пауновића такмичило још њих неколико. Драгомиру Јаџићу из Јасенова је тек 15 година, Миљко Жунић из Беле Реке има 21, а Томислав Матијевић из Вилова 22. И сви би они, кажу, да рабаџијају и рву се са гором док их здравље и снага служе.

-Вероватно ћу у средњу школу у Ужице, али када завршим враћам се у село, на рад у шуму. Сваки је посао лак, када се воли, а ја живим за овај. Рабаџилук нам је породична традиција. С њим се бави и мој отац Рајко, али највише сам научио од деде Милорада који је цео живот радио у шуми, а данас му је 80 лета- каже за АгроКЛУБ млађани Драгомир Јаџић.

А младе рабаџије су и на такмичењу на Жабљаку могле пуно тога да науче од старијих и искуснијих колега. Прва награда припала је Зорану Дрнадервићу из Кућана, тренутно једном од најбољих рабаџија у овом делу. Његови Голуб и Баљац били су за класу бољи од конкренције. Као да на јарму носе птичије перо, а не трупац од 1,4 кубна метра, такмичарску стазу на успону, дугу преко 60 метара, прегазили су за свега двадесетак секунди.

-Са Голубом и Баљцом почео сам да радим када су имали годину дана и ево већ пету годину се "ломимо" по планинским гудурама. А пазим их боље него себе, јер без квалитетне хране и неге нема им ни рада у шуми. Лети добра паша, а зими сено и обавезно минимум по пет килограма жита сваки дан током целе године- каже Дрндаревић.

Такмичење рабаџија на Жабљаку прво је ове године у југозападној Србији, а биће их неколико. Следеће је средином јуна у Јабланици на Златибору, па на Видовдан код заветног бора у Негбини и затим на Ивањдан, 7. јула, у Мушковини на Златару. Победити на једном оваквом такмичењу за горштаке је ствар престижа, а лане је на сваком од њих без премца био Зоран Дрндаревић са својим Голубом и Баљцом.

-Нема шуме на Муртеници из које нисмо извлачили грађу и бољи нам тренинг за такмичење не треба. За доброг рабаџију у овим крајевима још дуго ће бити посла, јер трактори и друге машине не могу у сваки кутак планине, а са запрегом се и оре, привлаче сено и огрев. Рабаџилук се овде учи од малена, а ја сам га учио од покојног оца. Тежак је то посао, брзо сломи и рабаџију и запрегу, али када нешто радиш с љубављу много ја лакше. А ја волим и рабаџилук и волове- каже Дрндаревић.

            

Сеоски вишебој на Жабљаку организују тројица прекаљених рабаџија, комшије Горан Матовић (45) и Радош Стефановић (40) из Ојковице и Милош Драшковић (26) из Мочиоца. Морали су добро да се озноје, јер су цело такмичење изнели на својим плећима.

Осим у рабаџилуку горштаци су се овде надметали и у вучењу трупаца коњском запрегом и надвлачењу конопца, а наградни фонд износио је 600 евра. Велики новац за овдашње прилике, а паре за награде Горан, Радош и Милош зарадили су тешким вишедневним радом у планини. И кажу, није им жао.

-Заједно радимо годинама на извлачењу грађе из планинских врлети, па је логично било и да заједно организујемо ово такмичење, које је на добром путу да постане једно од бољих и да прерасте у традицију. Пре вишебоја на Жабљаку у нашем селу није било народних сабора и окупљања. Штета, живот на планини није ни мало лак, па оваква дружења мештанима добро дођу да се опусте и да бар на тренутак забораве на свакодневне бриге, али и да се виде са старим пријатељима и можда, уговоре који посао. Због манифестације коју организујемо из града дођу и они који годинама нису били у завичају- прича Радош. 
 

Извор: agroklub.rs/ Жељко Дулановић

Наша Златка