Старовлашка умовања међу корицама књиге

Сабирано годинама: Драгољуб Гагричић
Сабирано годинама: Драгољуб Гагричић
ИнфоАГРАР / 12.фебруар 2019. / Шареница

 

Власнику електричне чобанице лопови су на коцу у Калипољу оставили поруку:

-Ја сам се удала, тражи другу!
         
У селима на падинама Јавора се куну да је прича истинита, а анегдоту је са скоро 600 других на страницама књиге „Старовлашка умовања“ сабрао новинар у пензији Драгољуб Гагричић (69) из Нове Вароши. 
       
„Старовклашка умовања“ су за последњих седам година имала два издања. Поред анегдота из живота горштака на њеним страницама је и 250 пословица, 1.200 изрека и 50 старих фотографија које је Гагричић прикупио, забележио и снимио табанајући новинарским послом по врлетима Старог Влаха.
        
-Зрнца умовања у Старом Влаху сабирана су годинама, али и сада жалим што сакупљачком и записивачком раду нисам приступио истрајно и систематски, па су неки од тих бисера нетрагом нестали. Анегдоте које сам прибележио нису само народно комедијање или подсмевање неспоразумима и људским слабостима.Из рабоша и бисага старовлашких шерета, лукавих и проницљивих, бију изданци народне мудрости и хумора. Ове животне и убедљиве слике прохујалих времена, нашег менталитета и духа краја остају и као приче о људским судбинама и времену које је нестало – каже за „АгроКлуб“ Гагричић.


       
У селима Старг Влаха око реке Увац, у коме је Гагричић и прикупио највећи број објављених народних умотворина, шерети и данас „на оку“ држе и „на зуб“ најчешће узимају народне крвопије, бездушне отимаче имовине, чаршијске ћифте и шићарџије,удворице и џабољебе, изроде и однарођене, неспособне и блефере, мутиводе и дангубе, каишаре и каћипреке, витлове и дрзмане, који соле памет и товаре се на народну грбачу. Имају они и „мелеме“ за љубавне јаде, за брачне неспоразуме и неверства, али знају и да чељадету непогрешиво пришију надимак који ће ности целог живота.
       
-У ломном Старом Влаху, где називи неких планина довољно говоре о суровости предела, народ се непрестано борио са алама и вранама, преживљавао гладне године, трпео зулуме, похаре и бежаније.Тако се на сиротињским огњиштима у врлетима Чемернице, Мучња и Муртенице, у дрлијама Јавора и Златара и на висовима Злартибора, Голије и Јадовника учила Старовлашка школа живота, у којој је свако био печен и варен, подааткан и окаљен : да не стане на трулу даску, да не седи на ушима, да не затвара оба ока у сну, да леђима увек нађе ослонац, да чиме не изазове завист...Отуда и лакоћа надмудривања, спремност да се животном ведрином одржи и одбрани у невољи, нападне кад догори до ноката- каже Гагричић.
       
Жеља аутора „Старовлашких умовања“ је, како каже, да и друге подстакне да сакупљају и бележе богато усмено народно стваралаштво.

А ми у наставку текста доносимо само делић оног што је Гагричић прикупио међу корице своје књиге: 

         
Спавао дуже од медведа

После свадбе у вечерњим сатима, на којој су домаћини позвали најближе и околни засеок, један од комшија, што је волео да цугне и поседи, заспао за столом. Негде пред зору буде га комшије.
         
-Ајмо, устани, породила се млада!
        
Скочи он, бунован, па ће:
        
-Па ја спавао дуже од међеда?!
   
* * *
Кромпир треће репродукције

-Одличан је кромпир, трећа репродукција!- хвали домаћин под Јавором свој производ купцима семенског кромпира, што обилазе села.
        
-Па како трећа репродукција ?-упиташе они.
        
-Сејао га мој ђед, па отац  и ево ја- двадесет година бацам у бразду...

* * *
Веће давање-мање брукање

На питање парохијана колико треба да плати за крштење, ломљење колача, свећење водице или други црквени обред, један свештеник Милешевске епархије, тобоже у шали, одговарао:
        
-Што више даш, мање се брукаш!

* * *
Адвокат за трошкове

У спору двојице комшија из Трудова, подносилац тужбе Кезовић у судници Општинског суда одузе реч адвокату Гачевићу:
          
-Ниси ти овде да причаш, него да набијаш трошкове! Ћути, ја ћу да говорим!

* * *      
Не кукај, кукавице

Са трешње испред куће Друловића у селу Дрмановићи, на Златару, цело јутро се оглашавала кукавица. Једна од снаша излете из куће, па викну:
           
-Шта ти је те кукаш, ниси се ти удала у Друловиће-него ја.

* * *
Причешће са терасе

Љута што се ћерка удала у село под Мучњем, мајка јој дошла у посету тек после две године, па фали домаћинлук:
           
-Лепо ти овде, пуна кућа, планинска вода, асфалтни пут, близу школа, а и црква се, видим, гради, можеш литургију да слушаш са прозора.
          
-Може и да се причести са терасе, колико јој је језик дуг !-добаци свекрва.

* * *
Чобанин без оца

Док су чељад пластила, Драгомир Јелић, домаћин и шерет из Дебеље, чувао говеда у паши поред варошког пута. Намерник га приупита:
           
-Па зар ти тако стар мораш да чуваш?
           
-Немам оца и немам коме да наредим!-одговори старина.

* * * 
ПОСЛОВИЦЕ

-Кад би се памет котљала, свако би за својом потрчао.
-Извор са кога пијеш – не мути.
-Кад жена ћути, не прекидај је.
-Где новац звечи, правда јечи.
-Боља шака власти, него врећа памети.
-Полако, па ћеш стићи на време. 


Извор: Агроклуб/ Жељко Дулановић

Наша Златка