Пролећни мразеви, како сачувати ратарске и воћарске културе

Критично за воће
Критично за воће
ИнфоАГРАР / 8.мај 2019. / Реч струке

 У Комаранима код Нове Вароши јутрос је измерено пет степени испод нуле, док је на планинама било знатно хладније. Слично је ових дана на целом подручју Златиборског  округа, а агрономи кажу да би  позни пролећни мразеви могли негативно да утичу на ратарске и воћарске културе.

У ауторском тексту за www. infoagrar.rs  Небојша Брзаковић, дипломирани инжењер пољопривреде из ПССС “Ужице” саветује пољопривреднике како да воћарске и повртарске културе заштите од пролећних мразева.
 
* * *
Код стрних жита није било неких великих штета јер је мраз кратко трајао. Код повртарских култура које још нису никле, једини проблем ће бити што ће се ницање продужити због ниских температура.

Код воћарских култура критичне температуре за розе пупољак је -50Ц, за почетак цветања -2,70Ц, за прецветавање -2,20Ц, за формирање плодића -1,10Ц. Позни мразеви причињавају мање штете ако се појаве у раним  фенофазама годишњег циклуса. Цветни пупољци и цветови осетљивији су ако је пре појаве мраза било топло време. Влажни цветови осетљивији су од сувих цветова.Они који су окренути према према земљи мање страдају од позних мразева јер је њихово израчивање мање него оних окренутих небу.На листу под утицајем мраза уочавају се промене у виду неравнина, лице листа се исклобуча, а на наличју епидермис се затеже и често испуца. Млад ембрион је осетљив на мраз а када он угине такав плод обично отпада. Ако мраз није сувише оштар ти плодови остају да се развијају али приликом бербе на покожици се појављују оштећења у виду рђастих флека или кругова.

Мере борбе против позних мразева могу бити : индиректне, директне и накнадне.

Индиректне мере су:  избор положаја у којима се мразеви ретко јављају, избор сорти које су отпорне на мразеве и које касније крећу и цветају, избор подлога које успоравају почетак цветања, коришћење високог дебла и пирамидалног облика круне. Ове мере  не пружају потпуну заштиту од позних мразева, оне само смањују опасност од мразева.

Директне мере су: покривање мањих стабала разним изолационим материјалом ,таласастим папиром, асурама, пвц фолијом. Замагљивањем и задимљавањем ствара се магла или дим изнад површине која се штити и на тај начин се спрешава израчивање топлоте из земљишта и органа биљке. То је стар и јефтин начин борбе против мразева али није увек ефикасан. Задимљавањем се ублажава температура ваздуха за 0,50-20. За стварање дима може да се искористи свеж стајњак, кровина, коров, трула плева, влажна слама и отпаци шаше, старе гуме, које се у критичном тренутку у току ноћи пале. За стварање магле употребљавају се разна хемијска средства ка о што су сиров нафталин, амонијум хлорид и фосфор-пентоксид.

Ако постоје изгледи за појаву мраза, пали се припремљени материјал односно активирају се поменута хемијска средства око поноћи. У време мраза над воћњаком се образује облак дима или магле.

Орошавање вештачком кишом предузима се кад температура ваздуха падне на 0-10Ц и орошава се све док постоји опасност од мраза. Користе се распрскивачи који воду разбијају у ситне капљице тако да се на орошеним деловима воћака ствара танак слој леда. При томе се ослоба топлота која штити пупољке, цветове и заметнуте плодове. Са 20м3/ха/час талога температура постаје виша за 20Ц. Орошавање може да престане када лед на биљкама почиње да се топи.

Загревање воћњака је знатно скупљи али и много сигурнији метод заштите од позних мразева. Као гориво могу да се користе брикети од мрког угља, уље за лошење, бутан гас и други деривати нафте.. Овде се употребљавају специјалне пећи које се распоређују по воћњаку и њима се може подићи температура ваздуха за 4-80Ц . Све ове директне мере примењују се по тихом времену.

Накнадне мере  подразумевају употребу фитохормона после мраза у циљу што бржег довођења биљке у редовне физиолошке активности.Коришћењем  фитохормона после оштрог мраза може да се сачува знатан део рода код неких сората.

Саветодавац: Небојша Брзаковић, дипл. Инж. Пољопривреде/ ПССС “Ужице”

Наша Златка