Производња црног лука, шта треба знати

Пуно посла до доброг приноса: Акмачићи код Нове Вароши (Фото: Д. Гагричић)
Пуно посла до доброг приноса: Акмачићи код Нове Вароши (Фото: Д. Гагричић)
ИнфоАГРАР / 20.март 2019. / Реч струке

Традиционалан начин производње црног лука код нас је лук арпаџика. Да би ова производња била успешна потребан је квалитетан арпаџик, пре свега доброг здравственог стања, уједначене крупноће и са већим садржајем суве материје.Такође је важан избор сортимента.Код нас су заступљене сорте пљоснатог (погачастог ) и округлог облика. Холандски жути и купусински јабучар.Ове две сорте су високог нутритивног квалитета и веома се добро чувају,тако да имају дуг период коришћења.

Производња лука започиње већ при избору парцеле и предусева. Добри предусеви за ову повртарску врсту су они који рано напуштају парцеле и остављају их чисте од корова ( стрине, конзумни грашак, махуначе итд) . У плодореду лук долази на друго место, јер уношењем стајњака под овај усев, добијају се луковице са већим садржајем воде које брже пропадају током чувања. С обзиром на осетљивост ове врсте према одређеним болестима и штеточинама, а имајући у виду да је потребно произвести квалитетан усев, лук на исту парцелу се „враћа“ након четири до пет година.

Успех производње из арпаџике условљен је квалитетом садног материјала – арпаџике, што подразумева крупноћу, здравствено стање и његово квалитетно чување. Ако арпаџик није класиран пре чувања, потребно га је пред садњу одабрати и класирати. Класирање арпаџика омогућује бржу и уједначенију садњу, као и могућност подешавања вегетационог простора према крупноћи.Ово је посебно значајно јер се код нас у природи најчешће налази арпаџик различитог пречника. Арпаџик је најбоље класирати у три класе пречника:
                                                                                                                                                        1. 1. 10-14 мм
2. 14-17 мм
3. 17-22 мм
где се према крупноћи подешава распајање у реду, као и према облику арпаџика.Тако наситнији арпаџик треба садити на растојању 3-5 цм, а најкрупнији на 8-10 цм.

Стога је успешна производња из арпаџике условљена квалитетом истог и његовим чувањем.Арпаџик треба да се чува на температури од 0 до 1С,јер при овим температурама лук не пролази стадијум јаровизације. Чување у неконтролисаним условима ( током складиштења, без могућности регулисања температуре) доводи до тога да крупнији арпаџик почиње да клија и такве луковице најчешће дају увећано стабло, што смањује принос.
 
Крупноћа арпаџике, начин садње и сорта условљавају количину садног материјала, тако да се креће од 450 кг/ха до 800 кг/ха. Садња се може обављати у траке с међуредним растојањем 20-25 цм, са четири, пет редова и растојањем између траке 40-60 цм.Било да се обавља садња ручно или механизовано, горњи део луковице треба да буде покривен слојем земљишта дебљине 2-3 цм. Са садњом се може почети током марта што је и оптимални рок, пре свега да би се искористила повољна влажност земљишта и биљке добро укорениле, пре наступања виших температура. Свако кашњене у садњи када наступају више температуре доводи до смањена приноса услед неусклађеног раста корена и листова.

Нега се састоји од заштите усева од корова, болести, штеточина и заливања, сузбијање корова је значајна мера у производњи лука, превенција се састоји од избора парцеле чисте од корова.Такође треба водити рачуна да усев током вегетације буде чист без обзира на начин производње.Ово је омогућено избором хербицида и механичким одстрањивачем корова. Најчешће обољење лука је пламењача која се код нас може јавити веома рано (почетком маја). Препознаје се по бледо жутим флекама и сивој превлаци на листовима, лишће се суши а лук касније трули и пропада.
 
Од штеточина се најчешће јавља лукова мува и луков сурлаш за чије сузбијање постоје ефикасни инсектициди. Међуредна култивација лука веома повољно делује на водно ваздушни режим и може се спроводити све док лук не почне формирање луковице.Вађење лука је важан моменат, јер у извесној мери од њега зависи чување. Лук се вади када је 70% биљке на парцели полегло. Ако се касни са вађењем, може да дође до ретровегетације, те се лук не може дуго чувати, јер клија у складишту .Након просушивања се грубо чисте луковице и складиште на промајна места ако за то не постоје контролисани услови.

Саветодавац:Љубодраг Пантелић, дипл.инж / ПССС „Ужице“

Наша Златка