Јоста, хибрид црне рибизле и огрозда

Јоста, од родитеља наследила најбоље
Јоста, од родитеља наследила најбоље
ИнфоАГРАР / 21.април 2021. / Реч струке

У Немачкој је настала јоста укрштањем црне рибизле и огрозда  и то је међуврсни хибрид
           
При овом укрштању коришћен је полен огрозда а мајка је била црна рибизла.Постоји и још један међуврсни хибрид између ове две воћне врсте, када је коришћен полен црне рибизле за опрашивање цветова огрозда, који је познат под именом „крома“.
             
Ова два хибрида су веома слични, нешто је повољнија за узгој јоста која се за сада гаји спорадично на окућницама. Иначе, занимљиво је да јоста има далеко већу отпорност на болести и штеточине у односу на родитељске биљке, робуснија је и без бодљи. Плодови јосте чине средину између огрозда и црне рибизле – већи су од плодова црне рибизле а мањи од плодова огрозда. Жбун јосте је доста робуснији, већи од оба родитељска пара. Лист је крупнији донекле пунији, што омогућује већу производњу органских материја, тиме и већу родност од родитељског пара.
              
По својствима плода је доста наследила особине црне рибизле, од које се врло мало разликује по хемијском саставу. Плод јосте садржи 9,16% укупних шећера, од чега је 5,79% моносахарид глукоза, најприхватљивији облик шећера за човека, који директно иде у крвоток.Садржај фруктозе, воћног шећера је нешто мањи -3,37%. Ова форма шећера је толерантна за лакше облике дијабетеса. Садржај минерлних материја је око 0,51%. Највећи је садржај калијума, који је посебно драгоцен у организму човека са аспекта повећаног излучивања течности из организма, а тиме и токсичних материја у процесу метаболизма.Поред тога је одличан извор Ц витамина, више од било које друге јагодасте врсте, око 20 пута више од јабуке и око 30 пута више од трешње. Сок од јосте је добар диуретик, поседује  лековита својства за лечење реуме, гихта као и код неких обољења узрокованих погрешном и претераном употребом хране високе енергетске вредности.Плод се може користити за исхрану у свежем стању, за производњу компота, џема и сока, а може се чувати и у замрзнутом стању.
              
Јоста добро успева у свим подручјима континенталне климе. Више јој за узгој одговарају веће надморске висине, иде и до 1.200 метара надморске висине, него нижи  терени.Посебно су јој за узгој погодни северни и западни положаји, где је свежија клима.За гајење јој погодују плодна, растресита земљишта, богата хумусом. Због жиличастог корена захтева редовно ђубрење стајњаком при узгоју у количини 15-20 т/ха површине.Лако се узгаја, једнофазна је берба плодова, веома лагана резидба и заштита од болести и штеточина.Занимљиви је да је отпорна на болест пепелницу, на коју су осетљиве обе родитељске врсте.Самооплодна је, може се гајити у једносортном засаду.

Размножава се ожиљеним резницама и изданцима.Сади се на растојању 3 x 1,5 м., попут рибизле или боровнице. Пророди у другој години по садњи. Даје у пуном роду принос и више од 20 т/ха, а који постиже у четвртој години старости.Овај хибрид заслужује већу пажњу за узгој из више разлога. Може се узгајати и у суровијим условима, на већим надморским висинама. Лагана је производња као и заштита од болести и штеточина, а веома је корисна  као храна и лек, како у свежем стању тако и у прерађевинама

Саветодавац: Небојша Брзаковић , дипл. инг,ПССС Ужице
 

Наша Златка