Органска јаја из Пониковица код Ужица

Гаји 200 кока носиља: Радован Јокановић
Гаји 200 кока носиља: Радован Јокановић
ИнфоАГРАР / 2.јул 2019. / Пољопривреда

После рада 30 година у индустрији пре 14 година Радован Јокановић се вратио у своје родно село Пониковица код Ужица. На свом домаћинству узгајао је малине, кромпир, а од пре две године преоријентисао се на производњу органских јаја. Тренутно има око 200 кока носиља, углавном банатског голошијана.  

-Вукло ме је да се вратим где сам рођен, где сам провео детињство. Када сам почињао са малинама и кромпиром, циљеви су ми били резултати и квалитет. Тако је било и пре две године када сам кренуо у овај пројекат органске производње јаја- каже Радован.
 
У самом старту је имао проблема, али све проблеме на које је наилазио уз упорност је превазилазио.

-Када је Центар за органску производњу у Ужицу покренуо иницијативу за производњу органских јаја, одмах сам се заинтересовао. Тада је нас 25 добило по 40 кока носиља и платили четири певца. То је било покренуто 2017. године, а тек смо их добили прошле године, јер добављач није испоштовао рокове- каже Радован.
 
А онда је уследило и друго разочарање. У уговору је писало да ће како каже Радован добити коке старости 14 недеља, да ће добити папире за те аутохтоне сорте и где могу поново да конкуришу за 2018 годину. Међутим, ни квалитет, ни старост није одговарало ономе што им је каже Радован обећано.
 
Стигле су кокошке старе од 7 до 8 недеља и уместо четири певца, добијали су 10 и 15 певаца, а неко је имао и 20 комада.

-Била је велика смртност. Такође, нисмо знали да би могли да конкуришемо за даље субвенције потребно је да имамо по 50 кока. Службе које су радиле на расподели те живине толико су били заинтересовани да би прошло да је добављач дотерао голубове и врапце. Њихов интерес је био само да се пројекат реализује- рекао је Радован.

Поред тога Радован има примедбе и на средства која се одвајају из буџета локалне самоуправе за пољопривреду. 

-Одвојили су милион динара за пољопривреду, а од тога за органску производњу врло мало. Да ли се то претворило у социјално давање? Пољопривреда не сме бити социјална категорија, нарочито у 21. веку. и у Европи, где је пољопривредна производња много развијенија, сељаци не могу без помоћи- критично каже наш саговорник.
 
Када је почињао да се бави овом врстом производње, почео је од нуле, али стицајем околности нашао је партнера, а касније им се прикључио још један произвођач.
 
-У почетку сам имао објекат за 40 до 50 кока, па сам са партнерима направио објекат за 300 кока носиља. Јасно се знају правила и стандарди органске производње што се тиче испуста, ваздуха, светлости, гнезда, лежаљке. Битно је да кокошке више кљуцкају песак, земљу, глисту, скаквца и тако уносе више минерала- каже Радован.
  
Органска производња се базира на томе да живина проводи што више времена у природи, да се креће по земљишту које није третирано ђубривима. 

-Искрено, смањује се и трошак за житарице. Житарице набављамо од сертификованих произвођача жита. Објекат је површине 40 м2 и капацитета је 300 кока, а испуст је на површини од 20 ари. Правимо још један испуст, тако да месечно кокошке мењају пребивалиште у природи, а за то време се искоришћено земљиште обнови наклијавом пшеницом или сунцокретом- каже Радован. 

Међутим, Радован наилази и на нове проблеме. Највећи проблем је што је ова грана производње потпуно нова и, како каже, да надлежне установе и институције немају много информација. 
    
-Највише проблема је у количини знања. Много је дезинформација како треба радити, шта мора да се испуни. Пре неколико дана нас четворица смо били у једној сертификационој кући у Београду и ту смо сазнали да и они не знају шта све може, шта не може, шта треба и шта не треба. Бар смо дошли до 70 посто тих правилних информација како би све то требали да одрадимо. Рекли су нам да многе савете можемо да добијемо у Пољопривредној служби у Ужицу, али тамо нико не зна да нам помогне- прича он.
 
Живинари, на самом почетку развоја, како каже Радован имају стручну помоћ на нули. 

-Ми немамо ни ветеринара који би нам дао савете. Нису ветеринари криви за то, јер када су изучавали те науке, органска производња није постојала. Њих је углавном занимала крупна стока,а раде оно што им препише министарство, а када се искочи из тог сегмента, онда смо сви у проблему. Мени је рецептуру за храну и слично, правио професор чачанског факултета. Сви смо ми у процесу учења- каже Радован.

Радован се не жали на продају и пласман јаја.
 
-Чини ми се да се ова наша јаја боље продају, него они што држе кавезни систем гајења. На велико се продају од 25 до 30 динара, а у малопродаји су од 40 до 50 динара. У Европи коштају око пола евра. Имам два купца који купују 1.000 јаја седмично и мени је то довољно. Треба имати у виду да је носивост мања зими, него у пролеће и у јесен. Лети када су температуре веће од 30 степени, ређе носе- каже Радован.

Њена ренталбилна експлоатација је две године. Поред ове расе, планира да набави и сомборку капорку. Иначе, носивост је 180 јаја годишње. Да би имала добру носивост морају да имају 14 до 16 сати дневно светлости. Веома је цењено и месо од голошијана, зато што на квалитет утиче сама структура исхране.
Радован врши и селекцију, како би се поправила носивост. Када буде направио матично јато, кренуће и у производњу пилади. У скорије време планира куповину још 500 тродневних пилади, а у току лета да направи још један објекат за 400 кокошака. У плану је прављења глистењака због исхране кока, а има и уматичено стадо од 10 оваца и једног овна. У послу му понајвише помажу зет и ћерка, који су професори, док супруга мање, због здравствених проблема.
 
Иако је имао више од хектара под малинама и 250 кг по ару, сада је смањио малињак и то због цене. Због цене је одустао и од производње кромпира.

Извор: agroklub.rs/ Звездана Глигоријевић
 

Наша Златка