Од јула паушални порез за сеоски туризам

Мотив са Златара (Фото: Раде Прелић)
Мотив са Златара (Фото: Раде Прелић)
ИнфоАГРАР / 4.фебруар 2019. / Сеоски туризам

 

Изменама закона о порезу на доходак грађана, од почетка јула угоститељски објекти домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства плаћаће паушални порез. Нема разлога за панику, тврде и туризмолози, али и они који се баве овим видом туризма, јер ће им то олакшати пословање, без посредовања туристичких агенција које су имале провизију.

Жељко и Марија Средић определили су се да се у Мионици код Косјерића баве сеоским туризмом. Распуст је почео, а за који дан допутоваће и гости да уживају у чарима зиме на обронцима Маљена. Не страхују од најављених новина у пореским обавезама.

Жељко Средић из етно домаћинства Гостољубље рекао је да је велико олакшање што не морају радити уговоре са агенцијама и организацијама и плаћати, како каже, намете тим организацијама.

-Него једноставно, можемо сами наплаћивати, само што ћемо имати паушални порез на нивоу године. Значи, кроз неке проценте, пет одсто од бруто дохотка пута неки коефицијент. То ће износити две, односно две и по хиљаде динара на нивоу године по лежају- каже Средић.

Домаћини ће такође бити обавезни да сами пријављују госте, а туризмолози тврде да ће им то олакшати пословање.

-Они су се често жалили да су им процедуре са пријављивањем компликоване, да када гост, удаљен више километара од туристичке организације, треба да дође да плати боравишну таксу, да је то проблематично, постојале су неке нејасноће. Дакле, то би сада требало да буде олакшано- каже Снежана Јоксимовић, директорка Туристичке организације Косјерић.

Уз пореске мере, домаћини кажу потребне су и субвенције, посебно за села која се налазе изван туристичких центара, попут Златибора и Копаоника, који имају уређену инфраструктуру.

-Најлакше је платити ако можете, али на селу немате коме да платите да вам нешто уради. Значи, ви морате да чистите пут, да доведете сами воду, чак и струју и тако даље. Тако да све су то компликованији услови. На такав начин треба гледати селO- каже Жељко Средић.

Етно домаћинства су и чувари традиције, а осим домаће гастрономије гостима се пружа прилика да упознају и другачији начин живота и обичаје који се чувају од заборава.

-Типа традиционална српска свадба, на којој очекујемо баш доста гостију из иностранства, сада на пролеће, програм "Школа мојих предака", обилазак споменика крајпуташа и тако разне друге- каже Снежана Јоксимовић.

Да би се поспешио развој сеоског туризма домаћини сматрају да је неопходно израдити развојну стратегију у наредних десет година.

У косјерићком крају, као пиониру у овој области, не расте број домаћинстава која би се бавила овим видом угоститељства, који је све интересантнији и страним, и домаћим туристима.

Извор:РТС/ Предраг Стојковић

Наша Златка