Место где гост плаћа онолико колико мисли да треба!

Сања свој сан: Бојан Смиљанић
Сања свој сан: Бојан Смиљанић
ИнфоАГРАР / 26.март 2019. / Сеоски туризам

 

Почео је Бојан Смиљанић пре три године да гради свој сан, јер како каже одувек је желео да оде у природу далеко од гужве. У свему је имао подршку своје супруге Наташе, чији је отац Милан Бакић дао имање, па с тога и име "Бакића колибе". Бојан је низ година радио као возач аутобуса, рели трке је возио седам година, а онда се одлучио да направи свој мали рај. Супруга Наташа и синови Вук и Милош, због посла и школовања живе у Ужицу, али сваки слободан моменат проводе у овом рају. 

-Све ово почело је да функционише пре годину и по дана, мада сам почео изградњу пре три године. Сада тренутно овде живим- каже Бојан.

"Добро дошао, изуј бриге… успори… и уживај!“, "Не ходај на прстима, кроз живот се гази!", "Живот је леп кад се живети зна!", "Какве су мисли, такав ти је живот", "Помоћ памти ко ти помоћ нуди" и слично, јесу поруке на таблама, које привлаче пажњу пролазника. Поред "Бакића колибе" пролази пут за манастир Дубраву и Увац. У том потезу скоро да нема кућа, и онда је пролазницима занимљиво када одједном наиђу на овако нешто.

-Долазе гости, неки преноће, неки сврате на кафу и тако функционише. Више сврате из радозналости да виде шта је то у овој недођији. А када уђу дочека их потпуно домаћа атмосфера- каже Бојан.

- Неко жели чај, неко кафу, сок, а понеко и пита шта има да се једе. Када имам госте на ноћењу ујутру им спремим комплет лепиње, уштипке, прженице, качамак, питу са сиром, а за ручак пасуљ, кромпир, кувани кисели купус, сарму и то у земљаном лонцу, месо испод сача и друга јела- каже Бојан.

Хлеб вели прави сам.

-На крају, када заврше гостовање питају ме колико кошта. Кажем им колико сматрају да треба да оставе новца. Увек се изненаде, па су онда у недоумици, али увек оставе довољно, понеко и части. Углавном сви оду презадовољни, а неки се поново враћају- објашњава Бојан.

"Бакића колибе" нису луксузно место, али одише домаћом атмосфером, која може да врати и у нека давна времена. Кућицу су грађене од столетних талпи ручно сеченим, а покривене сушиндром. У две дрвене кућице налазе се по два кревета, а у трећој сламарица. Струје нема, али Бојан је на акумулатор укључио диоде, које дају сасвим довољно светлости. Врата се затварају дрвеном резом.

У свакој кућици су пећи на дрва, а уместо јоргана у овим хладним временима покрива сесаргијама и ћилимима. Утопљени оваквом прекривком док ватра пуцкета у пећима, ван сваке градске буке, осим понеког лавежа немачког овчара Гила, ужитак је прави. Ујутру је буђење цвркутом птица. Мада, каже Бојан, може понекад овуда да залута и понека дивља свиња, лисица, срна. Редовни су гости ловци који скоро сваког викенда долазе и иду да лове вукове, којих има у овом крају.
 
-Гости овде првенствено добију одмор, храну и смештај. Храну спремам ја по рецептима наших бака. Многи су већ чули за "Бакића колибе" и то ми је највећа реклама - препричавање утисака. Седе гости понекад и до касно у ноћ, па се понекад и запева- вели Бојан.

Око нове године пристигао им је млади пар из Швајцарске. Имали су изнајмљен апартман у Краљевим конацима на Златибору, а Бојана су питали да ли могу да сутрадан дођу и преспавају у једној од кућица.

-Исто тако, за Нову годину овде је у овој крчмици било пуно, а свратили неки старији брачни пар из Немачке. Седели су на кревету и причали са мојом женом. Попили су по врућу ракију, а мојој жени рекли да су одушевљени неком кућном и домаћом атмосфером- прича Бојан.

-Раније смо стално причали како би било лепо да имамо нешто овоме слично. И онда се Бојан одлучио да крене у радове, а ја сам га 100 посто подржала. Фарбала сам кућице, прозоре, имало је доста посла и около- каже Наташа.

Она је овде недавно прославила свој 40 рођендан, на коме су били пријатељи, а и један посебан гост. Тај гост је наш познати глумац Драган Јовановић.
 
-На 500 метара одавде он има кућу и много времена проводи ту. Он и ја смо једини који живе овде у ширем окружењу. Стално долази код нас, доводи своје пријатеље, певамо и свирамо. За Наташин рођендан је певао и имали смо хармоникаша- каже Бојан.

Наш домаћин планира да чим се стекну услови да крене у проширење објеката и неке друге ствари.
 
-Требало би да склопим још две колибе. Планирам и једну шталу да направим за домаће животиње. Држао бих козе, овце, кокошке и понија за децу, и обавезно магаре, јер деца ретко имају прилику да га виде. Такође, доле у подножју ливаде има поток. Ту сам планирао један рибњак за узгајање пастрмке. Надам се да ћу то некако успети да остварим за две до три године, али треба много пара- додао је Бојан са осмехом.

Извор: АгроКЛУБ/ Звездана Глигоријевић

Наша Златка