Малињаци у лошем стању, приноси мањи за 40 посто

Малина се у Пријепољу гаји на 550 хектара
Малина се у Пријепољу гаји на 550 хектара
ИнфоАГРАР / 20.мај 2019. / Пољопривреда

У општини Пријепоље где се малина гаји на око 550 хектара, овог лета принос ће бити за око 40 одсто мањи него лани. Због ниске откупне цене многи су одсутали од производње и запустили малињаке, а све присутнија је и појава сушења изданака малине, што би могло да доведе до потпуног краха ове воћарске производње којом се бави скоро 2.000 породица. 

Болест малињака регистрована је у целој земљи па је Влада Србије на предлог Асоцијације малинара формирала стручне тимове да утврде узроке и предложе мере за спас производње која држави доноси девизни прилив од око 250 милиона евра годишње. Стручни тимови су недавно кренули из Ивањице и за два месеца би требали да обиђу више од 2.500 малињака широм Србије, од чега око 40 у Пријепољу. На основу првих процена они сматрају да се ради о пропусту у примени агротехничких мера у прошлој години која је за пољопривреднике била изузетно тешка, а један од разлога могао би да буде и лош садни материјал.

-На основу онога што се може видети у засадима, дидимела је највећи узрок сушења малињака у лимској долини, али не и једини, а она је последица велике влажности и влаге у ваздуху прошле године. Ова болест се у малињак углавном уноси са зараженим  садним материјалом. Погодују јој парцеле са лошим условима гајења, на којима нису адекватно примењене све агротехничке мере, као и временске прилике какве су биле прошле године- каже за АгроКЛУБ Ифет Хамзић, руководилац Пољопривредне службе Општинске управе у Пријепољу.

Стање у коме се тренутно налазе малињаци у пријепољском крају, звони за узбуну. Међутим, засади подигнути у нижим пределима, ближе Лиму, у пуно су лошијем стању од оних на вишим надморским висинама. Стручњаци кажу да воћари сада плаћају данак чињеници да приликом садње често нису поштовали савете и препоруке струке.

-Струка се мора поштовати, као и препоруке које се односе на услове садње и на надморске висине на којима се подижу одређене воћне врсте.Није добро подизање малињака у равницама, где нема нагиба парцела и проветравања.Због тога су Ивање, Велика Жупа и Залуг неповољни за подизање засада малине јер у земљишту има много песка па корен не може да исхрани биљку, а управо је овде доста малињака. У малињацима који су подигнути на средњим и вишим надморским висинама тренутно стање је мало боље него у засадима у нижим пределима, али и ту зависи доста од  квалитета садног материјала и старости засада- каже Хамзић.
 
А малина и малинарство у Пријепољу имали су добру перспективу. Експанзију су доживели пре пет, шест годне, а поред сеоских газдинстава, због добре откупне цене и зараде малину су почели да саде и они који се никада пре нису бавили пољопривредом. Отворено је и неколико хладњача, па је малинарство убрзо постало главна пољопривредна грана која је овој општини у југозападној Србији доносила годишњи приход од 5,5 милиона евра. 

На жалост, тренутна ситуација је далеко од идиличне. Лане је овде убрано око 5.000 тона малине, а  прве процене говоре да ове неће бити више од 3.000 тона рода. Упућени кажу да болест засада није за то једини кривац.

-Због пада откупне цене, многи су дигли руке од производње и то углавном они који су рачунајући на добру зараду подизали малињаке и на по неколико хектара. Данас је широм пријепољског краја доста запуштених засада, а због свеоукупне ситуације у овој области бојим се да ће их бити још више- каже Хамзић.

Прогнозе за будућност нису баш оптимистичне, а према њима опстаће углавном само такозвани породични малињаци.

-То су они малињаци који се простиру на 15 до 30 ари и имају  до 5.000 садница, а које може да обради једна породица уз незнатну помоћ са стране у време брања. Они који под малином имају веће површине већ су у проблему јер је све теже наћи раднике за радове у малињаку- каже Хамзић.
 

Извор: www.agroklub.rs/ Жељко Дулановић

Наша Златка