Креч штити стабла воћа од штеточина и од пуцања

По потреби, кречи се и у јесен и у пролеће
По потреби, кречи се и у јесен и у пролеће
ИнфоАГРАР / 2.децембар 2020. / Реч струке

Воћњаци су се на прагу зиме припремили за мировање, али то не значи да у њима нема посла. Од тренутка када опадну сви листови, пожељно је и да се воћке окрече. Креч их штити од пуцања коре, у народу познатом као врбопуц, од штеточина које су на њиховим деблима пронашле топао кутак где ће презимети, али и од неких паразита. Иако једва чекају зиму да мало предахну, искусни воћари крече стабла чак два пута годишње – у јесен, и у пролеће, али не у свим засадима и не сваке године.

Кречење воћака је стара мера која се још увек примењује, а нарочито је корисна у засадима коштичавих воћних врста, где се обавља сваке јесени, а по потреби и крајем зиме. И млади засади јабучастог воћа крече се сваке године, а старији сваке четврте. Овом мером штити се кора од пуцања и настанка рана током зиме,када могу бити велике разлике између дневних и ноћних температура.

Због чега се препоручује кречење? Одговор је веома једноставан. Када у току ноћи нагло захлади, сокови се смрзну и кристали разарају жива ткива. При преласку воде у чврсто стање кристали заузимају већи простор, шире се и доводе до пуцања коре. Настале пукотине су улазно место за проузроковаче болести, оне су отворена врата за бактерију Pseudomonas syringae која изазива сушење воћака. Чим отопли, кристали се топе, а ране остају отворене. Тако, са сменом хладног и топлијег дела дана образују се и отапају кристали, оштећују ткива и воћке слабе.

Кречењем се смањује неједнако загревање стабла и спречава стварање и отапање кристала, односно пуцање коре, успорава се кретање сокова у воћкама и одлаже почетак вегетације, што ублажава негативне последице од раних пролећних мразева. Бела боја одбија сунчеве зраке, смањује загревање и тиме спечава стварање пукотина. Најбоље време за овај посао је позна јесен и, по потреби, крај зиме. Пролећно кречење које поједини воћари раде у марту и априлу, не може да спречи пуцање коре дебла и не служи овој сврси.

Смеса за кречење припрема се од 5кг гашеног креча (кречног теста), 500г кухињске соли, 100г квашљивог сумпора, 100г плавог камена или боље, неког већ припремљеног фунгицида на бази бакра,10 литара воде – оквирно за мазање четком, или за 100 литара воде ако ће се користити прскалица или атомизер. Смеса треба да буде што беља и не ваља да јој се додају говеђа балега или иловача. Због чега раствор треба посолити? Из практичног разлога – со помаже смеши да боље пријања за кору, није штетна, а није ни скупа. Разлог због чега се додаје сумпор није тешко објаснити. Он има заштитно дејство.

Ради се по лепом времену, када нема ветра и не најављује се киша. Смеса се наноси дебљом четком или ваљком за кречење, правилно нанетим слојем попуњавају се све поре и пукотине на кори. У току рада боја на стаблу делује прозрачно, али то не треба да плаши воћаре, јер је влажна. Чим се осуши, постаје јарко бела. Кречењем се уклањају и маховина и лишајеви. Ако их има мало, четка ће их скинути, али ако их има пуно, то је знак да с воћкама нешто није у реду, да су у слабој кондицији, да им недостају нека хранива или је терен забарен. У таквом случају ваља потражити савет од стручњака из оближње Пољопривредне саветодавне службе. Осим фунгицидног, бакар у смеши има и слабо репелентно деловање јер одбија ситније штеточине.

Приликом кречења воћака битно је да слој креча буде нанет квалитетно, како би поре коре стабла могле лепо да га упију. Такође, важно је знати да се не кречи само дебло, већ и рамене гране, посебно код младих стабала, на којима се ради до двадесетак центиметара од првог гранања према врху, односно, крече се и доњи делови грана првог реда. Добро нанет креч требало би да издржи целу зиму, али би на пролеће ваљало да се цео поступак понови, како га пролећне кише не би спрале.

Извор : www.dobrojutro.co.rs

Наша Златка