Како обавити резидбу запуштеног воћњака

Резидба је обавезна агротехничка мера
Резидба је обавезна агротехничка мера
ИнфоАГРАР / 14.фебруар 2020. / Реч струке

Наследили сте воћњак или кућу с окућницом на којој расту воћке о којима годинама нико није бринуо? Оваква стабла треба ревитализовати, а један од првих корака је његова резидба. 

Крошње нередовно орезаних воћака обилују кратким разгранатим изданцима на својим крајевима, до којих допире светлост док је доњи део крошње и унутрашњост огољена. Због тога изостаје обнова родних изданака па је укупна родна површина знатно смањена. Такве воћке слабо и нередовно рађају те брже старе и пропадају.

До запуштености долази и у ситуацији када се воћке узгајају без неког одређеног узгојног облика, а гране углавном слободно расту уз повремено одстрањивање дебљих грана (треба напоменути да насумична резидба дебљих грана из различитих разлога - наслања се на кућу, прелази код суседа у двориште и сл., нарушава статику стабла). Крошњу запуштене воћке немогуће је претворити у неки одређени узгојни облик те постоји ограничење због начина на који је воћка до сада обликовала крошњу. Зато ћете морати бити присиљени да следите тај облик. 

Правилно орезати водопије

Када одлучите направити реда у запуштеном воћњаку, током прве године у раздобљу мировања вегетације потребно је одстранити само поједине дебље гране, како би омогућили продирање светлости у унутрашњост крошње. На преосталим гранама се проређују родни изданци. Не би требало орезати више од једне трећине дебљих грана што зависи од величини крошње, услова узгоја и кондиције воћке. Такве гране треба пажљиво одстранити како се не би одломиле и оштетиле крошњу.


У случају да у унутрашњости крошње има водопија које би се могле поновно разгранати, сачувајте их. На преосталим гранама се одстрањују само сломљени изданци и они које су напале штеточине и болести. 

Најважније је осветлити крошњу

Основни циљ резидбе запуштене воћке је повећање осветљења крошње како би се побољшала родност и омогућио нормалан вегетативни раст. Имајте на уму да када је воћњак запуштен, успех резидбе није одмах загарантован. Потребно је неколико година како би воћке постигле добру равнотежу и родност и зато будите стрпљиви. 

Због продора светла у крошњу и одстрањивања дела дебљих грана, на почетку вегетације почеће да се развијају младице из латентних или адвентивних пупољака. Када они нарасту од 15 до 20 цм, оставе се они који ће служити за ново разграњање. Остали се одстране или пинцирају поготово ако их је превише. Пинциране младице могу се и потпуно одстранити крајем лета јер је воћка већ обновила своју лисну површину и губитак тих младица јој неће сметати.

У другој години се током мировања вегетације може одстранити и још нека дебља грана, поготово на великим крошњама воћака калемљених на бујним подлогама.

Током друге године резидбом се обликују секундарне гране у доњем делу основних грана, а на остатку крошње се обавља резидба за род. Треће године се на воћкама калемљеним на слабије бујне подлоге обавља редовна резидба на род обновљене крошње. Обнова крошње воћака калемљеним на бујним подлогама се наставља у четвртој години, до када би обнављање запуштене крошње требало да буде и завршено.

Резидбу дебелих грана

Приликом резидбе дебелих грана у запуштеном воћњаку треба пазити да се то обави правилно како не би настале ране које тешко зарастају, а оне су и улаз за патогене и штеточине. Резање дебелих грана се обавља у три корака.

Прво резање обавља се с доње стране на удаљености од 20 до 30 цм од основне гране, а воћарском тестером се зареже грана до једне трећине њене дебљине. С горње стране се та иста грана реже 15-ак цм даље од првог реза како би пукла између два реза, а да се не одломи под сопственом тежином. На тај начин неће настати ни велика рана. Након што је грана зарезана на овакав начин, одстрањује се патрљак који је остао након тога.

Важно је сачувати "прстен гране" јер ће тако рана брже зарасти. Након свега рана се заглади воћарским ножем и премаже воћарским воском или неким другим саставом за премазивање рана.

Извор: agroklub.rs/ Мартина Попић

Наша Златка