Још нема извоза у Турску јунетине са Пештера

Богат сточни фонд: гаје око 45.000 грла крупне стоке и око 60.000 оваца
Богат сточни фонд: гаје око 45.000 грла крупне стоке и око 60.000 оваца
ИнфоАГРАР / 11.април 2019. / Пољопривреда

Договорена је годишња квота од 10.000 тона говедине за Турску, али са Пештера, најпознатијег сточарског краја у Србији, одакле је требало да крене највећи контингент, пут Босфора није отишла ни тона, пишу "Вечерње новости". Сточари тврде да у овом извозном пројекту нису имали никакву помоћ или подршку државе, а да су читав посао преузеле кланице из Војводине.

Приликом последње посете председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана Новом Пазару, у октобру 2017. године, постигнут је договор о годишњем извозу јунећег меса из Србије у Турску. Највише јунетине требало је да крене са Пештера, гдје се, по незваничним проценама, тренутно узгаја око 45.000 грла крупне стоке и око 60.000 оваца.

– Мада важимо за сточарски крај, немамо меса за велики извоз, нити инфраструктуру која би задовољила потребе купаца из Турске. Немамо ни довољно сточне хране, па је тов скуп, а сточари се радије фокусирају на производњу млека и млечних производа. Многе фарме су затворене, нема улагања у сточарство, млади беже од овог посла и радије одлазе у иностранство. Немамо, нажалост, ни веће кланице које би могле да финансирају тов јунади и организују откуп, две сјеничке мање кланице су пред банкротом. Не знам да ли смо као општина могли нешто више да учинимо на овом плану, а ако се укаже шанса да и пештерско месо крене у Турску, учинићемо све да је искористимо – истиче Хазбо Мујовић, председник општине Сјеница.

Пештерски сточари не крију разочарање и наглашавају да извоза нема, јер држава, бар што се њиховог краја тиче, није стала иза овог пројекта.

-Цели посао преузео је такозвани војвођански лоби, који има подршку државе и надлежног министарства – истиче Фехим Куртовић, председник Удружења пештерских фармера. – Наши сточари су очекивали повољне кредите и друге подстицаје за оживљавање фарми, сигуран откуп и загарантоване откупне цене. Ништа нису добили, па је и оно што смо имали стало. Готово све фарме зврје празне, нове, наравно, нико не гради. Млади људи одлазе са Пештера. Постоје и кланице које су имале све потребне капацитете за извоз меса у Турску, кланица у Рашки, на пример, чак су и Турци били ради да ту кољу стоку са Пештера. Нажалост, и ова кланица је остала без подршке државе, бојим се да некоме није одговарало да ради и да се месо са Пештера извози.

Председник Удружења пештерских фармера истиче да су овдашњи сточари принуђени да своје товљенике продају накупцима из Шапца и других делова Србије који багателно купљену стоку одвозе у Војводину, гдје се коље у тамошњим кланицама и вероватно извози и у Турску.

МАНТИЈЕ ИЗ БЕОГРАДА. Председник Турске уговорио је са Србијом годишњи извоз и 5.000 тона мантија. Међутим, у Турску из Новог Пазара још није извезен ни килограм овог специјалитета. По Новом Пазару кружи прича да мантије, ипак, иду у Турску и да се производе у Крагујевцу и Београду. Праве их жене из Сјенице, које су ангажовали спретни бизнисмени из ових градова. У Новом Пазару нико нема објашњење зашто је и овај посао са Турском пропао.

Извор: novosti.rs/ Мирољуб Нићифоровић

Наша Златка